Некада давно, и сада је очигледно да је то ДАВНО било баш, баш, баш МНОГО ДАВНО, међу људима је постојало нешто што се звало моралом. Дати некоме реч било је светиња.

Већ неко време питам се зашто нам се дешава све ово што се дешава. Сада ми је јасно. Морал је нестао.

Људима више ништа није свето.

Ако полицајац, који треба да буде представник реда и мира и да штити закон и своју земљу, не може да одржи једно једино најсветије обећање које је у животу дао, само зато што је мушкарац, шта онда очекивати од других?

И онда сам проблем ја, јер још увек верујем у морал. Верујем да, кад даш некоме реч, мораш да је се држиш. И пролазим главом кроз зид јер нећу да се одрекнем својих идеала, а сви ми говоре да свет тако више не функционише.