Претходних дана бејаше Сава залеђена. Чак су и у 24сата објавили да је људи прелазе пешке.

Занимало ме да је видим оковану ледом.

Буса није било.

Кренух пешке.

Е, чега се ту човек може нагледати.

Шта је у питању, како ли ти људи размишљају? Снег је, бело је, само баци, неће се ништа видети.

Од ђубрета које је толико уобичајено да је готово необично кад га нема (празна амбалажа од хране, празне пластичне флаше, папирићи), преко бомбона које као да у устима никад нису биле, па даље, преко лонца киселог купуса једноставно изврнутог по сред стазе (?!), и мртве мачке (!!!), до кесе пуне искоришћених женски хигијенских уложака који се вуку кроз снег јер је кеса растргнута.

Било би превише да све то фотографишем, као доказ да је све било тамо.

Мислим, стварно ми није јасно.

Ко су ти људи? 

Ко их је томе научио?

Да ли ти исти људи истоме уче своју децу?

Хоће ли нас једног дана ђубре затрпати?